Европско првенство у атлетици у дворани 1972 — 800 метара за жене
Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у женској конкуренцији на трећем Европском првенству у атлетици у дворани 1972. одржано је у Палати спортова у Греноблу, Француска, 11. марта квалификације и 12. марта финале.
Титулу освојену у Софији 1971. није бранила светска рекордерка Хилдегард Фалк из Западне Немачке.
Земље учеснице
Учествовало је 11 атлетичарки из 9 земаља.
- Аустрија (1)
- Бугарска (1)
- Данска (1)
- Француска (1)
- Италија(1)
- Мађарска (1)
- Румунија (1)
- Уједињено Краљевство (1)
- Западна Немачка (3)
Рекорди
Извор:[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1972. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд[2] | Хилдегард Фалк | Западна Немачка | 2:03,3 | Кил, Западна Немачка | 27. фебруар 1971. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава | Иљана Силај | Румунија | 2:06,0 | Софија Бугарска | 14. март 1971 |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1972. | |||||
Рекорди европских првенстава | Гунхилд Хофмајстер | Западна Немачка}} | 2:04,83 | Гренобл Француска | 12. март 1972 |
Освајачи медаља
Гунхилд Хофмајстер Западна Немачка | Иљана Силај Румунија | Светла Златева Бугарска |
Резултати
У квалификацијама такмичарке су били подељени у две групе:прва од 5 а друга од 6 атлетичарки. У финале су се квалификовала по две првопласиране из обе групе (КВ) и две према постигнутом резултату (кв).[3]
Квалификације
Позиција | Група | Атлетичар | Националност | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 2 | Гунхилд Хофмајстер | Западна Немачка | 2:06,18 | КВ |
2. | 1 | Иљана Силај | Румунија | 2:06,28 | КВ |
3. | 2 | Доната Говони | Италија | 2:06,34 | КВ |
4. | 2 | Светла Златева | Бугарска | 2:06,57 | кв |
5. | 1 | Гизела Еленбергер | Западна Немачка | 2:06,76 | КВ |
6. | 2 | Христа Мартен | Западна Немачка | 2:06,82 | кв |
7. | 1 | Марија Сикора | Аустрија | 2:07,26 | |
8. | 1 | Маргарет Бичам | Уједињено Краљевство | 2:08,90 | |
9. | 2 | Марта Велекеи | Мађарска | 2:09,69 | |
10. | 1 | Биргит Јенес | Данска | 2:11,09 | |
11. | 2 | Данијел Верије | Француска | 2:11,82 |
Финале
Извор:[4]
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Гунхилд Хофмајстер | Западна Немачка | 2:04,83 | РЕП | |
Иљана Силај | Румунија | 2,05,17 | НР | |
Светла Златева | Бугарска | 2:05,50 | ||
4. | Христа Мартен | Западна Немачка | 2:05,86 | |
5. | Гизела Еленбергер | Западна Немачка | 2:08,72 | |
6. | Доната Говони | Италија | 2:09,69 |
Укупни биланс медаља у трци на 800 метара за жене после 3. Европског првенства у дворани 1970—1972.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 348. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 800 метара Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификација на 800 м ЕП 1972. сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке на 800 м ЕП 1972. сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни реѕултати ЕПд 1972 сајт maik-richter.de
- „Резултати ЕП 1972 на сајту todor66.com”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.