Пад Пјонгјанга (1592)
Пад Пјонгјанга (1592) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Јапанске инвазије Кореје (1592-1598) | |||||||||||
Осам провинција краљевине Чосон. | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Јапан | Чосон Династија Минг | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Кониши Јукинага Курода Нагамаса | Ким Мјунг-вун Јун Ту-су | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
20.000 | 10.000[1] | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
незнатни | лаки |
- п
- р
- у
- Пусан (1592)
- Тонгне (1592)
- Санџу (1592)
- Сеул (1592)
- Окпо (1592)
- 1.Сачеон (1592)
- Имџин (1592)
- 1. Пјонгјанг (1592)
- Хансан (1592)
- Анголпо (1592)
- 2. Пјонгјанг (1592)
- 2. Бусан (1592)
- 3. Пјонгјанг (1593)
Примирје (1593-1596)
Друга инвазија (1597-1598)
- Чилчолјанг (1597)
- Намвон (1597)
- Мјонгјанг (1597)
- Улсан (1598)
- 2. Сачеон (1598)
- Норјанг (1598)
Пад Пјонгјанга (енгл. Siege of Pyongyang) био је јапанска победа током јапанске инвазије Кореје (1592).[2]
Позадина
Пробивши корејску одбрану на реци Имђин својим лукавством, јапански генерали, међу којима је постојала изражена суревњивост и такмичарски дух, нису наставили напредовање ка Пјонгјангу и Кини заједно, већ су поделили своје снаге, одредивши правце напредовања коцком. Кониши је кренуо на север, у Пјонгјанг, Като на североисток, у провинцију Хамгјонг, а Курода на запад, у провинцију Хвангхе.[1] На корејској страни, генерал Ји Ил је поново успео да побегне из битке, овог пута прерушен у носача, и јавио је краљу о поразу, који га је сместа поставио за заповедника преосталих корејских снага, које су запоселе газове реке Тадонг, под самим зидинама Пјонгјанга.[1]
Битка
Јапанци су стигли до реке Тадонг 8. јуна, али их је поново задржао недостатак чамаца за прелаз: сутрадан су послали преговараче краљу у Пјонгјанг, безуспешно нудећи мир у замену за слободан пролаз до Кине. Краљ је 10. јуна напустио Пјонгјанг и побегао на кинеску границу, оставивши у граду и на газовима реке Тадонг око 10.000 војника под командом генерала Ким Мјунг-вуна и Јун Ту-суа. Неколико дана касније, корејски генерали су покушали ноћни напад на јапански логор, откривши тако Јапанцима газове за прелаз реке. Јапанци су прешли реку у толиком броју, да су се Корејанци повукли испаливши свега неколико стрела. Сам Пјонгјанг је пао без борбе, пошто се посада повукла, претходно потопивши све топове и тешко наоружање.[2]
Напомене
- ^ По лунарном календару, који се у то време користио у Кини, Јапану и Кореји.[1]
Референце
- ^ а б в г д Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. стр. 376—380.
|access-date=
захтева|url=
(помоћ) - ^ а б Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. стр. 381—384.
|access-date=
захтева|url=
(помоћ)