2015

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
2015 на Викимедијиној остави.

2015. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Литванија је постала 19. члан Еврозоне.
  • У Москви основана Евроазијска економска унија.
• 2. јануар — Јерменија постала 4. члан Евроазијске економске уније.
• 3—10. јануар — Припадници терористичке групе Боко харам напали су град Бага на северу Нигерије и масакрирали преко 2.000 људи.
• 7. јануар — У пуцњави у редакцији сатиричног листа „Шарли Ебдо“, у центру Париза, познатог по карикатурама муслиманских лидера, убијено је 12 људи, укључујући и два полицајца.
• 11. јануар — Колинда Грабар-Китаровић победила у тесном изборном финишу председничке трке на изборима за председника Републике Хрватске.
• 13. јануар — Напад на аутобус у Волновахи као део нове ескалације рата у источној Украјини.
• 14. јануар — Након што је Швајцарска народна банка укинула доњу границу девизног курса према евру, вредност швајцарског франка је драстично порасла.
  • Председник Италије Ђорђо Наполитано је поднео оставку услед старости.
• 20. јануар — Шиитски побуњеници у главном граду Јемена Сани заузели председничку палату.
• 21. јануар — У Загребу умро Кемал Монтено босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер.
• 22. јануар — Артиљеријски напад на станицу транспорта "Доњецкгомарш" "Босе" у Доњецку, при чему је погинуло најмање 8 цивила, а најмање 13 било рањено.
  • ДНР и ЛНР објавиле крај примирја и покренуле контраофанзиву у којој су заузеле Доњецки аеродром и започеле битку за Дебаљцеве (стратешко железничко чвориште).
• 25. јануар — Коалиције радикалне левице (СИРИЗА) коју предводи Алексис Ципрас, победила је на ванредним парламентарним изборима освојивши 149 мандата од укупно 300 мандата.
• 26. јануар — Након избора, Алексис Ципрас је постао председник владе Грчке.
• 27. јануар — Лидер СИРИЗЕ Алексис Ципрас је формирао владу са десно оријентисаном странком Независни Грци.
• 31. јануар — Серђо Матарела је изабран за председника Италије.

• 1. фебруар — Новак Ђоковић освојио је рекордну пету титулу на Отвореном првенству Аустралије у тенису, победивши Ендија Марија са 3-1.
  • Репрезентација Француске је освојила Светско првенство у рукомету 2015. победом у финалу над Катаром од 25:22.
  • Њу Ингланд патриотси савладали су Сијетл сихоксе са 28:24 на 49. Супербоулу.
• 3. фебруар — Међународни суд правде у Хагу одбацио тужбу Хрватске против Србије, као и противтужбу Србије за геноцид.
• 9. фебруар — У Београду умро Боба Стефановић српски кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер.
• 12. фебруар — У Минску су данас после 17 сати преговарања завршени разговори лидера Русије, Украјине, Француске и Немачке као и разговори Контакт групе који су резултирали усвајањем новог споразума под називом Минск 2, којим је предвиђен прекид ватре од 15. фебруара.
• 18. фебруар — Грчки парламент изабрао је Прокописа Павлопулоса за новог председника Грчке.
  • Новорусијски побуњеници ушли у Дебаљцево, чиме су успоставили везу Доњецк-Луганск.
• 22. фебруар — Најмање три особе су погинуле а више од 10 је повређено у експлозији која се догодила током марша посвећеног годишњици збацивања бившег председника Виктора Јануковича у Харкову.
• 27. фебруар — Борис Немцов, вођа руског опозиционог Покрета солидарности убијен је у центру Москве.

• 8. март — Земљотрес јачине 4,6 степени Рихтерове скале дана у 21.47 сати по локалном времену, епицентар у селу Мрчићи (Косјерић).
• 9. март — У судару два хеликоптера на северу Аргентине погинуло 10 особа, од којих су 8 били француски држављани. У несрећи су страдали пливачица Камиј Мифа, боксер Алексис Вастен и једриличарка Флоренс Арто.
• 12. март — Исланд повукао кандидатуру за пуноправно чланство у Европској унији.
• 13. март — У ширем рејону аеродрома Сурчин срушио се војни хеликоптер Ми-17 војске Србије. Погинуло је свих 7 путника и чланова посаде, међу њима и беба стара 5 дана.
• 14. март — Тропски циклон „Пам“ опустошио пацифичку државу Вануату. Ветар достизао брзине и до 320 km/час.
• 20. март — Помрачење Сунца је било видљиво широм Европе, а тотално помрачење је било на подручју северније од Фарских острва и Свалбарда.
  • У нападима бомбаша-самоубица на две џамије у Сани погинуло је више од 130 особа.
• 22. март — Новак Ђоковић освојио 50. титулу у каријери победивши Швајцарца Роџера Федерера у финалу Индијан Велса са 2-1.
• 24. март — Копилот авиона Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс са 144 путника и 6 чланова посаде је намерно срушио авион у француским Алпима.
• 25. март — Саудијска Арабија је почела ваздушне нападе на хутске милиције и њихове савезнике како су се они почели приближавати Адену, привременом главном граду Јемена.
• 27. март — У 19.42.57 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Генадиј Падалка и Михаил Корнијенко из агенције Роскосмос и Скот Кели из Насе.

• 2. април — У нападу припадника Ал Шабаба у студентском граду у Гариси на североистоку Кеније погинуло је најмање 147 људи.
• 13. април — Немачки књижевник и нобеловац Гинтер Грас преминуо у 88. години живота.
• Оснивање Слободне Републике Либерланд.
• 15. април — Српски тенисер Новак Ђоковић проглашен за најбољег спортисту света на церемонији доделе Лауреус награде.
• 19. април — 28 особа је спашено са брода који је потонуо 96 km од либијске обале и на ком се налазило најмање 700 афричких избеглица.
• 21. април — 40 наоружаних особа које су носили униформе са ознакама УЧК, заузело је око два часа ноћу караулу у селу Гошинце, у општини Липково, потврдила је македонска полиција.
• 25. април — У земљотресу магнитуде 7,9 степени који је погодио Непал страдало преко две хиљаде људи (Земљотрес у Непалу 2015.).
• 26. април — Нурсултан Назарбајев пети пут изабран за Председника Казахстана.
  • Македонско министарство унутрашњих послова покренуло је велику полицијску операцију у близини границе са јужном српском покрајином Косовом и Метохијом.
• 27. април — У зворничку полицијску станицу је око 19.10 упао наоружани припадник вехабијског покрета са пушком пумпарицом и пуцао у полицајце. У размени ватре један полицајац је убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.

• 7. мај — Конзервативна партија осваја највећи број гласова на парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству и први пут после 18 година добија већину у парламенту.
• 9. мај — У сукобима између македонске војске и терористичке албанске групе у Куманову погинуло 8 полицајаца, 37 их је рањено, а погинуло је 10 терориста.
  • Одржана Парада победе у Москви 2015.
• 14. мај — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године.
• 21. мај — Киргистан постао 5. члан Евроазијске економске уније.
• 23. мај — Ирска је постала прва држава на свету која је легализовала истополне бракове на уставном референдуму.
  • 23. мај — Шведски музичар Монс Селмерлев је победио на Песми Евровизије са песмом Heroes.
• 24. мај — Анджеј Дуда победио је тренутног председника Броњислава Коморовског у другом кругу председничких избора у Пољској.

• 1. јун — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине.
• 3. јун — Дошло до нове ескалације сукоба у источној Украјини након жестоког окршаја украјинске војске и снага Доњецке народне републике у месту Маринка (предграђе Доњецка).
  • Број пролазака избеглица са Блиског истока путем преко источног Средоземља преко Турске и Грчке, порастао је за више од 500% од почетка години, а више од половине избеглица су били Сиријци, рекао је Фронтекс.
• 5. јун — Терористи Исламске државе пореклом из БиХ и са Косова позвали су муслимане са подручја Балкана на џихад и хиџру (исељавање ради вере), а они који не могу да се боре у Босни, Србији…
• 6. јун — Представник администрације председника Украјине Андреј Лисенко, саопштио је новинарима да Украјина одустаје од Минског споразума.
  • Украјинска војска из самоходних артиљеријских јединица и хаубица жестоко гранатирала Доњецк, причинивши велику материјалну штету и доста повређених цивила.
    • Фудбалери Барселоне освојили су титулу првака Европе победом над Јувентусом 3:1 (1:0) у финалу Лиге шампиона.
• 9. јун — У експлозијама у складишту нафте у Кијеву неколико особа је погинуло, а на десетине повређено.
• 17. јун — У Београду умро Властимир Ђуза Стојиљковић српски филмски и позоришни глумац.
• 20. јун — Репрезентација Србије освојила је Светско првенство у фудбалу до 20. године победом над Бразилом 2-1.
• 25. јун — У топлотно таласу који је захватио Пакистан смртно је страдало више од хиљаду особа.
• 26. јун — Врховни суд САД је легализовао истополне бракове на територији целе земље.
  • У терористичком нападу на хотел у туниском граду Сусу убијено 37 страних туриста, при чему је један нападач убијен, други ухапшен.
    • У сиријском граду Кобани припадници Исламске државе ликвидирали су 146 Арамејаца, а у Француској у фабрици гаса убијен један мушкарац.
• 28. јун — Женска кошаркашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом над Француском.

• 5. јул — Грађани Грчке су већином гласова на референдуму гласали против услова кредитирања који нуде Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд.
• 8. јул — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.
• 11. јул — У Меморијалном центру Поточари данас је обележено 20 година од злочина над муслиманским становништвом у Сребреници уз присуство великог броја грађана и страних делегација, међу којима је био и премијер Србије Александар Вучић.
  • Премијер Србије Александар Вучић нападнут је од стране окупљене муслиманске руље на уласку на гробље у Поточарима и задобио ударац каменом и песницом у леву страну главе.
    • У центру Куманова је активирана експлозивна направа која је причинила материјалну штету, али није било жртава ни повређених.
• 12. јул — Српски тенисер Новак Ђоковић одбранио је титулу на Вимблдону, пошто је у великом финалу победио Швајцарца Роџера Федерера са 7:6 (7:1), 6:7 (10:12), 6:4, 6:3.
• 14. јул — Сонда Нови хоризонти је постала прва сонда која је пролетела близу Плутона.
• 20. јул — Најмање 30 особа је погинуло, а око 100 људи је повређено у експлозији у турском граду Суручу, који се налази у близини границе са Сиријом. Турски званичници сумњају да је реч о самоубилачком нападу Исламске државе.
• 22. јул — Чланови тројног председништва Босне и Херцеговине, Младен Иванић, Бакир Изетбеговић и Драган Човић посетили су Србију и састали се са српским премијером Александром Вучићем.
  • У 21.02.44 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Олег Кононенко из агенције Роскосмос, Чел Линдгрен из Насе и Кимија Јуј из агенције JAXA.
• 24. јул — Турска је отпочела ваздушне ударе на позиције милитаната Исламске државе и курдске Радничке партије Курдистана на северу Сирије и Ирака, после самоубилачког напада у турском пограничном граду Суручу.

• 6. август — Српска глумица Ђурђија Цветић преминула је у Београду после дуге и тешке болести у 73. години.
• 8. август — Ватерполо репрезентација Србије‎ освојила је златну медаљу на СП у Казању победом против Хрватске 11:4.
• 12. август — Велика експлозија у кинеском граду Тјенцину усмртила је 145 људи, док је више стотина збринуто у болницама.
• 14. август — Подизањем америчке заставе у Хавани након пуне 54 године отворена амбасада САД на Куби.
• 16. август — Индонежански цивилни авион ударио у планину на територији Папуе Нове Гвинеје, при чему је свих 54 путника смртно страдало.
• 17. август — Познати кантаутор и шансоњер Арсен Дедић преминуо је у Загребу у 78. години.
• 20. август — Премијер Грчке Алексис Ципрас поднео је оставку.
• 26. август — Убиство Алисон Паркер и Адама Ворда.
• 27. август — После дуге и тешке болести, у 67. години у Ротердаму преминуо је Борис Аранђеловић српски рок музичар и певач групе Смак.
• 28. август — Српска атлетичарка Ивана Шпановић освојила је бронзану медаљу на Светском првенству у Пекингу уз национални рекорд.
• 29. август — Историчар и академик Милорад Екмечић преминуо је у Београду у 86. години живота.
• 31. август — Један припадник националне гарде је погинуо, а готово 100 повређено код зграде украјинског парламента, током сукоба полицајаца и учесника митинга против измена Устава.

• 2. септембар — У 04.37.42 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Сергеј Волков из Роскосмоса, Ајдин Аимбетов из Казахтана и Андреас Могенсен из Европске свемирске агенције.
• 3. септембар — Главни одбор СПС-а изабрао је за потпредседнике странке Бранка Ружића, Александра Антића, Славицу Ђукић Дејановић, Жарка Обрадовића и Предрага Марковића, а за почасног председника странке Милутина Мркоњића, за председника извршног одбора изабрана је Дијана Вукомановић, а нови шеф посланичког клуба СПС-а је Ђорђе Милићевић. У Главни одбор су именовани Никола Шаиновић и Бата Живојиновић, док је у председништво именован Петар Шкундрић.
• 6. септембар — 6 особа погинуло на релију у шпанској Ла Коруњи након што је један од аутомобила улетео у публику.
• 8. септембар — У бомбашком нападу на истоку Турске, у вилајету Игдир, погинуло је 12 турских полицајаца.
• 9. септембар — Краљица Елизабета II је око 18.30 часова по српском времену постала најдуже владајући британски монарх у историји, престигавши Викторију Хановерску.
• 11. септембар — Најмање 111 особа смртно је страдало када се грађевински кран срушио на Свету џамију у саудијском граду Мека, при чему је и сама зграда џамије значајно оштећена.
• 13. септембар — Србин Новак Ђоковић освојио је Отворено првенство САД у тенису победивши у финалу Роџера Федерера 3:1.
• 14. септембар — Бивши командант Српске војске Крајине генерал Миле Новаковић преминуо је у Бановцима, код Београда, у 65. години.
  • Мађарска полиција затворила је поподне пружни пролаз Хоргош-Сегедин, код места Реска, на српско-мађарској граници, који су избеглице са Блиског истока најчешће користиле за прелазак у ту земљу.
• 16. септембар — У Шид су током ноћи пристигле прве избеглице које су преко Хрватске промениле руту за одлазак у Западну Европу након што је Мађарска затворила границе.
  • Избеглице са Блиског истока пробиле су нешто пре 15 сати ограду на граничном прелазу Хоргош 2 покушавајући да уђу у Мађарску. Око хиљаду миграната поново је пробило ограду око 17.30. Мађарска полиција бацала је сузавац и тукла новинаре РТС-а. На границу су стигли и српски полицајци који треба да спрече даље сукобе.
• 20. септембар — Други пут заредом, а укупно четврти пут одржана парада поноса у Београду заједно са првом транс парадом. Скупови су прошли без већих инцидената.
• 21. септембар — Хрватска је од поноћи затворила гранични прелаз Батровци за теретни саобраћај, док се улаз теретних возила из те земље у Србију и даље одвија уз веће застоје. Премијер Србије Александар Вучић сазвао хитну седницу Владе због потеза Хрватске.
• 24. септембар — Најмање 1100 особа је погинуло и још 934 особе су повређене током стампеда током хаџилука у Саудијској Арабији.
• 24. септембар — Србија је од поноћи увела контрамере Хрватској забранивши увоз робе из ове земље. Забрана се односи и на камионе и вагоне трећих држава који превозе хрватску робу. Хрватска забранила улазак возила са српским таблицама на њену територију.
• 25. септембар — Хрватска је у 17 сати одблокирала границу са Србијом и сва путничка и теретна возила пролазе без оптерећења. Исто је учинила и Србија неколико сати касније.
• 26. септембар — Демократска странка Србије и Покрет Двери организовали су протестни скуп у Београду са којег су затражили да се одустане од продаје Телекома Србије и „распродаје преосталих природних и привредних богатстава Србије“.
• 27. септембар — Премијер Србије Александар Вучић и представник "Игл хилса" Мухамед Алабар поставили су камен темељац за две стамбене куле, чиме је званично почела изградња пројекта Београд на води, вредног 3,5 милијарди евра.
  • Поводом почетка изградње "Београда на води", одвојено су одржани протести Иницијативе "Не давимо Београд" и Демократске странке заједно са Новом странком.
    • Испред зграде Скупштине Црне Горе у Подгорици, одржан је протест опозиционог Демократског фронта (ДФ), који ће се наставити, како су најавили организатори, све док се не испуне њихови захтеви, а то су формирање прелазне владе и организовање фер избора.
      • На парламентарним изборима у Каталонији већину места освојиле су странке које се залажу за независност те шпанске покрајине.
• 28. септембар — Агенција НАСА потврдила да се на Марсу током лета јавља течна вода на површини.
• 30. септембар — Авиони Ваздушно-космичких снага Русије почели су да спроводе ваздушну операцију наношења прецизних удара по позицијама Исламске државе у Сирији.

• 10. октобар — Најмање 86 људи је погинуло, а више од 126 је повређено у две експлозије у центру Анкаре код железничке станице.
• 22. октобар — Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.
• 24. октобар — Полиција употребила сузавац и шок бомбе приликом сукоба са демонстрантима у Подгорици током протеста опозиционог Демократског фронта. Демонстранти испред Скупштине бацали петарде и бакље.
• 25. октобар — У остацима средњовековног града Рудника пронађен печат кнеза Лазара.
• 26. октобар — Светска здравствена организација уврстила сувомеснате производе и месне прерађевине на листу потенцијално канцерогених.
  • Земљотрес магнитуде 7,5 је погодио Авганистан и Пакистан, усмртивши најмање 280 особа и повредивши више од 800.
• 29. октобар — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.
  • У 86. години преминуо је кошаркашки тренер Ранко Жеравица.
    • Бидија Деви Бандари је постала прва жена која је изабрана да буде председник Непала.
• 30. октобар — Најмање 56 особа је погинуло, а 180 повређено у експлозији и пожару у ноћном клубу „Колектив” из Букурешта.
• 31. октобар — Ербас А321 руске авио-компаније Когалимавија са 217 путника и 7 чланова посаде, срушио се на Синају непосредно по полетању из Шарм ел Шеика.

• 9. новембар — Генерална конференција Унеска одбацила је пријем Косова у ову организацију.
• 12. новембар — Најмање 37 особа је погинуло у два одвојена бомбашка напада у Бејруту.
• 12. новембар — Озлоглашени Џихадиста Џон убијен је америчким дроном у сиријском граду Рака.
• 13. новембар — Најмање 130 особа је убијено, а 352 рањено у серији пуцњава и експлозија у Паризу. Председник Франсоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целе Француске.
• 16. новембар — На основу договора земаља Шенгена, Србија је обавештена да ће доћи до затварања граница Словеније, Аустрије, Хрватске и Македоније.
• 18. новембар — У терористичком нападу у Сарајеву убијена два припадника Оружаних снага БиХ, док су три особе рањене.
• 19. новембар — У Београду преминула новинарка и глумица Дуња Ланго.
• 20. новембар — У терористичком нападу на хотел у Бамаку, исламисти убили најмање 29 особа.
• 22. новембар — Конзервативац Маурисио Макри победио је у другом кругу председничких избора у Аргентини.
  • Новак Ђоковић је освојио рекордни четврти узастопни Мастерс куп и пети укупно, победивши Роџера Федерера у финалу са 2-0.
• 24. новембар — Турска је оборила руски војни авион јер је, како је саопштено, летелица повредила њен ваздушни простор на граници са Сиријом.
  • Москва потврдила да је у Сирији оборен руски хеликоптер и да је том приликом пилот погинуо.
• 28. новембар — Председник Русије Владимир Путин одобрио је економске санкције против Турске као одговор на обарање руског авиона изнад Сирије.

• 2. децембар — Најмање 14 особа је убијено, а 17 рањено у нападу на центар за особе са посебним потребама у Сан Бернардину у Калифорнији. Пуцњава и у болници у Хјустону, убијена једна особа. У потери за бегунцем у Денверу нападач убијен, полицајац рањен. Окршај и у Савани, жена убијена, троје рањено.
• 2. — 4. децембар — У Београду је почела дводневна Министарска конференција ОЕБС.
• 3. децембар — Владимир Лазаревић, бивши генерал-пуковник Војске Југославије пуштен из Хашког трибунала након одслужења две трећине казне.
  • Британски борбени авиони извели су прве нападе против Исламске државе у Сирији, само неколико сати пошто је парламент усвојио одлуку о покретању такве акције, саопштило је британско Министарство одбране.
• 5. децембар — Нападач са мачетом повредио троје људи на станици метроа у Лондону, узвикујући Ово је за Сирију, пре него што га је полиција савладала.
• 12. децембар — На самиту COP21 у Паризу, представници 195 земаља усвојили су споразум о борби против глобалног загревања.
  • Женама у Саудијској Арабији дозвољено је да први пут гласају на изборима.
• 15. децембар — У 11.03.09 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Јуриј Маленченко из Роскосмоса, Тимоти Копра из Насе и Тимоти Пик из Европске свемирске агенције.
• 22. децембар — РН Фалкон 9 v1.1FT, након лансирања 11 сателита у орбиту, успешно је приземљила први степен недалеко од лансирне рампе са које је полетела.

• 2. мај — Принцеза Шарлот од Кембриџа

• 1. јануар — Улрих Бек, немачки социолог (*1944)
• 6. јануар — Властимил Бубњик, чешки хокејаш и фудбалер (*1931)
• 7. јануар — Род Тејлор, аустралијски глумац (*1930)
• 9. јануар — Младен Марков, српски писац (*1934)
• 11. јануар:
  • Анита Екберг, шведска глумица и модел (*1931)
  • Јене Бузански, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (*1925)
• 19. јануар — Предраг Симић, професор Факултета политичких наука (*1954)
• 21. јануар — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер (*1948)
• 23. јануар — Абдулах од Саудијске Арабије, краљ Саудијске Арабије (*1924)
• 25. јануар:
  • Павле Минчић, српски глумац (*1931)
  • Демис Русос, грчки поп и рок певач (*1946)
• 27. јануар — Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (*1915)
• 31. јануар — Лизабет Скот, америчка глумица (*1922)

• 5. фебруар — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (*1923)
• 9. фебруар — Боба Стефановић, српски кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер (*1946)
• 14. фебруар — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер (*1920)
• 16. фебруар — Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица (*1972)
• 21. фебруар — Холм Зундхаусен, немачки историчар (*1942)
• 27. фебруар:
  • Борис Немцов, руски политичар (*1959)
  • Ленард Нимој, амерички глумац и редитељ (*1931)
• 28. фебруар — Ентони Мејсон, амерички кошаркаш (*1966)

• 1. март — Мирослав Миња Дедић, српски позоришни и телевизијски редитељ и професор ФДУ (*1921)
• 5. март — Влада Дивљан, српски рок музичар (*1958)
• 8. март — Сем Сајмон, амерички продуцент (*1955)
• 9. март:
  • Камиј Мифа, француска пливачица (*1989)
  • Фрај Ото, немачки архитекта и грађевински инжењер (*1925)
  • Алексис Вастен, француски боксер (*1986)
  • Флоренс Арто, француска једриличарка (*1957)
• 12. март — Тери Прачет, енглески писац (*1948)
• 23. март — Ли Гуангјао, сингапурски политичар (*1923)
• 26. март — Томас Транстремер, шведски писац, песник и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1931)
• 28. март — Станимир Аврамовић, југословенски и српски глумац (*1924)

• 1. април — Мисао Окава, најстарија жива особа на свету (*1898)
• 6. април — Гертруда Вивер, најстарија жива особа на свету (*1898)
• 13. април — Гинтер Грас, немачки књижевник (*1927)
• 20. април — Никола Калај, хрватски хемичар (*1942)
• 30. април — Бен Е. Кинг, амерички музичар (*1938)

• 2. мај — Маја Плисецка, руска примабалерина (*1925)
• 3. мај — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман (*1950)
• 9. мај — Кенан Еврен, турски генерал и политичар
• 14. мај — Б. Б. Кинг, амерички блуз певач, текстописац и гитариста (*1925)
• 18. мај — Рејмонд Гослинг, енглески физичар и молекуларни биолог (*1926)
• 23. мај — Џон Неш, амерички математичар, добитник Нобелове награде за економију (*1928)

• 1. јун:
  • Владимир Фурдуј, српски рок музичар и бубњар Корни групе (*1943)
  • Михајло Собољевски, учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА и један од најистакнутијих бораца пољског порекла у НОР-у (*1923)
• 7. јун — Кристофер Ли, енглески глумац (*1922)
• 11. јун — Рон Муди, британски глумац, певач, композитор и писац (*1924)
• 15. јун — Жана Фриске, руска глумица и певачица (*1974)
• 17. јун:
  • Сулејман Демирел, турски политичар
  • Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац (*1929)
• 20. јун — Естер Бранд, јужноафричка атлетичарка (*1922)
• 21. јун — Веијо Мери, фински писац (*1928)
• 26. јун — Јевгениј Примаков, некадашњи Премијер Русије (*1929)
• 29. јун — Јозеф Масопуст, чехословачки фудбалер (*1931)

• 3. јул — Горан Гогић, српски фудбалер (*1986)
• 5. јул — Јоичиро Намбу, амерички физичар јапанског порекла, добитник Нобелове награде за физику (*1921)
• 10. јул — Омар Шариф, либанско-египатски глумац (*1932)
• 13. јул — Илдико Шварценбергер, мађарски мачевалац (*1951)
• 17. јул — Жил Бјанки, француски возач Формуле 1 (*1989)
• 19. јул — Галина Прозуменшикова, совјетска пливачица (*1948)

• 6. август — Ђурђија Цветић, српска глумица (*1942)
• 17. август — Арсен Дедић, кантаутор и шансоњер (*1938)
• 27. август — Борис Аранђеловић, српски рок музичар и певач групе Смак (*1948)
• 29. август — Милорад Екмечић, српски историчар и академик (*1928)
• 30. август — Вес Крејвен, филмски режисер, најпознатији по хорор филмовима, Страва у Улици брестова и Врисак

• 3. септембар — Чандра Бахадур Данги, најнижи човек у историји (*1939)
• 5. септембар — Mirko Vujković, српски спортски радник, свестрани спортиста, рукометаш, хокејаш и ватерполиста (*1943)
• 8. септембар — Мирослав Јосић Вишњић, српски књижевник (*1946)
• 14. септембар — Миле Новаковић, бивши командант и генерал Српске војске Крајине (*1950)

• 1. октобар — Уснија Реџепова, српско-македонска певачица (*1946)
• 24. октобар — Морин О’Хара, ирска глумица (*1920)
• 29. октобар — Ранко Жеравица, српски и југословенски кошаркашки тренер (*1929)

• 2. новембар — Петар Лаловић, српски филмски редитељ, сниматељ и сценариста (*1932)
• 6. новембар - Перо Перовић, најстарији грађанин Црне Горе (*1909)
• 10. новембар — Хелмут Шмит, немачки политичар (*1918)
• 19. новембар — Дуња Ланго, ТВ водитељка и спикерка (*1941)
• 22. новембар — Ким Џунг-сам, јужнокорејски политичар (*1927)

• 20. децембар — Блаже Алексоски, југословенски и македонски глумац (*1933)
• 21. децембар — Дејан Брђовић, српски одбојкаш (*1966)
• 27. децембар — Невенка Петрић, српска књижевница и учесница НОБ-а (*1927)
• 28. децембар — Леми Килмистер, енглески рок музичар (*1945)
• 31. децембар — Натали Кол, америчка кантауторка (*1950)

• 70. година победе над фашизмом

• Физика — Такаки Каџити и Артур Макдоналд
• Хемија — Томас Линдал, Пол Модрич и Азиз Санкар
• Медицина — Вилијем Кембел и Сатоши Омура; Јују Ту
• Књижевност — Светлана Алексијевич
• Мир — Туниски квартет за национални дијалог
• Економија — Ангус Дитон

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума